адреса
ОШ "Душан Радовић"​
Краља Петра Првог бр.10

19210  Бор

Telefon i E-mail

директор:         030 432 469
ПП служба     030 432 468
рачуноводство   030 456 440

e-mail :
osdusanradovicbor@gmail.com

Мени

Организација рада

Корисни линкови

Душан – Душко Радовић

Душко Радовић рођен је у Нишу, у Прилепској улици, 29.11.1922. од оца Угљеше, железничара, сина проте Михаила из Чачка, и мајке Софије, домаћице, рођене Стефановић, из Ниша. Био је треће од четворо деце. Живео је, како сам каже, између две породице, веома различите. Породица Радовић била је из Чачка – просвећена, образована,строга и пуна врлина. Друга је била породица Стефановић из Ниша у којој је било обичних људи – железничара, али пуних топлине и љубави.

Породица Душка Радовића се из Ниша преселила у Суботицу 1928. године где он завршава основну школу и 6 разреда гимназије. Од 1938. живи у Београду. Студира филозофију, а затим ради на разним пословима (Уредник у „Пионирским новинама“, уредник дечје редакције Радио Београда, главни уредник Дечје редакције ТВ Београд итд.). Са познатог „Студија Б“ одлази 1983. у пензију. Преминуо је 16.8.1984.год.
У његовој породици се живело строго и озбиљно. Отац је био веома привржен породици и Душан га је обожавао без обзира што је био строг. Прву песму написао је са 9 година и посветио је њему.
Душко Радовић је био књижевник, дечји писац, уредник дечјих емисија радија и телевизије, дечјих часописа и ТВ серија. Писао је песме, приче, хумореске, афоризме, сценарије за игране и документарне филмове. Поједине његове књиге преведене су на немачки, руски, енглески и друге језике. За свој рад добио је низ награда. Издвајамо награду,,Змајевих дечјих игара“, „Невен“, „Младо покољење“ и друге. За текст позоришне представе „На слово, на слово“ добио је награду „Стеријиног позорја“, а за збирку „Смешне речи“ почасну диплому „Ханс К. Андерсен“ међународног друштва за бригу о књигама за децу. Постхумно добија БИГЗ-ову награду. Захваљујући њему у Београду излази „Полетарац“, један од најбољих часописа за децу у Европи. Београђани и сада памте његову радио-емисију „Београде, добро јутро“ којом их је будио.

Од 1954. до 1984. Душан Радовић је објавио следеће књиге: 

  •  „Поштована децо“,
  •  „Тужибаба и још 9 једначинки“,
  •  „Смешне речи“,
  •  „Зашто деца чачкају нос“,
  •  „Како је кит постао домаћа животиња“,
  •  „Причам ти причу“,
  •  „Где је земља Дембелија“,
  •  „Разбојник Кађа и принцеза Нађа“,
  •  „Вукова азбука“,
  •  „Че, трагедија која траје“ (са М. Бећковићем),
  •  „Црни дани“,
  •  „Зоолошки врт Београд“,
  •  „Доколице“,
  •  „Београде, добро јутро“ (3 књиге),
  •  „Волимо Београд свакога дана по мало“,
  •  „Позив добрим људима“, „Никола Тесла“,
  •  „Није – јесте“,
  •  „Игре и играчке“,
  •  „Крокодокодил“,
  •  „Седи да разговарамо“,
  •  „Плави жакет“,
  •  „Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак“ – поезија и проза за децу у 4 књиге.