адреса
ОШ "Душан Радовић"
Краља Петра Првог бр.10
19210 Бор
Telefon i E-mail
директор: 030 432 469
ПП служба 030 432 468
рачуноводство 030 456 440
e-mail :
osdusanradovicbor@gmail.
Мени
Организација рада
Корисни линкови
- $Народна библиотека Србије
- $Антологија српске књижевности
- $Дечија библиотека
- $Народни музеј
- $Пројекат Растко
- $Childrens library
Душан – Душко Радовић
Душко Радовић рођен је у Нишу, у Прилепској улици, 29.11.1922. од оца Угљеше, железничара, сина проте Михаила из Чачка, и мајке Софије, домаћице, рођене Стефановић, из Ниша. Био је треће од четворо деце. Живео је, како сам каже, између две породице, веома различите. Породица Радовић била је из Чачка – просвећена, образована,строга и пуна врлина. Друга је била породица Стефановић из Ниша у којој је било обичних људи – железничара, али пуних топлине и љубави.
Породица Душка Радовића се из Ниша преселила у Суботицу 1928. године где он завршава основну школу и 6 разреда гимназије. Од 1938. живи у Београду. Студира филозофију, а затим ради на разним пословима (Уредник у „Пионирским новинама“, уредник дечје редакције Радио Београда, главни уредник Дечје редакције ТВ Београд итд.). Са познатог „Студија Б“ одлази 1983. у пензију. Преминуо је 16.8.1984.год.


У његовој породици се живело строго и озбиљно. Отац је био веома привржен породици и Душан га је обожавао без обзира што је био строг. Прву песму написао је са 9 година и посветио је њему.
Душко Радовић је био књижевник, дечји писац, уредник дечјих емисија радија и телевизије, дечјих часописа и ТВ серија. Писао је песме, приче, хумореске, афоризме, сценарије за игране и документарне филмове. Поједине његове књиге преведене су на немачки, руски, енглески и друге језике. За свој рад добио је низ награда. Издвајамо награду,,Змајевих дечјих игара“, „Невен“, „Младо покољење“ и друге. За текст позоришне представе „На слово, на слово“ добио је награду „Стеријиног позорја“, а за збирку „Смешне речи“ почасну диплому „Ханс К. Андерсен“ међународног друштва за бригу о књигама за децу. Постхумно добија БИГЗ-ову награду. Захваљујући њему у Београду излази „Полетарац“, један од најбољих часописа за децу у Европи. Београђани и сада памте његову радио-емисију „Београде, добро јутро“ којом их је будио.
Од 1954. до 1984. Душан Радовић је објавио следеће књиге:
- „Поштована децо“,
- „Тужибаба и још 9 једначинки“,
- „Смешне речи“,
- „Зашто деца чачкају нос“,
- „Како је кит постао домаћа животиња“,
- „Причам ти причу“,
- „Где је земља Дембелија“,
- „Разбојник Кађа и принцеза Нађа“,
- „Вукова азбука“,
- „Че, трагедија која траје“ (са М. Бећковићем),
- „Црни дани“,
- „Зоолошки врт Београд“,
- „Доколице“,
- „Београде, добро јутро“ (3 књиге),
- „Волимо Београд свакога дана по мало“,
- „Позив добрим људима“, „Никола Тесла“,
- „Није – јесте“,
- „Игре и играчке“,
- „Крокодокодил“,
- „Седи да разговарамо“,
- „Плави жакет“,
- „Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак“ – поезија и проза за децу у 4 књиге.